Ghost of a Rose (2003)

Беше то негде пред крај 2003. године, док сам једне вечери слушао Хит дана на 202-ци. Као интерлуд пред гласање за песму дана, пустили су једну мало спорију песму, да смире страсти. Најавили су песму Ghost Of A Rose од бенда Blackmore’s Night. Наравно, знао сам ко су Блекморз Најт, слушао сам их већ годину дана, и имао њихове албуме Fires At Midnight и Past Times With Good Company. Заволео сам њихову музику, били су ми занимљиви самим својим стилом, обзиром да сам и сам залуђен временима прошлим. А онда је на радију кренула горепоменута песма. Наредних неколико минута нисам знао шта ме је снашло. Дивна, предивна бомбастична мелодија на виолинама, певљив рефрен и романтична атмосфера песме тако су јако утицале на мене да сам истог тренутка другарици послао поруку како сам чуо нову песму од БН-а, која је, цитирам, чисто савршенство. И на томе и даље истрајавам – та песма ЈЕСТЕ чисто савршенство. Савршенство у 5 минута и 45 секунди.
Ипак, заборавио сам на ову песму у току наредних месеци, све док једног априлског дана 2004. нисам случајно у једној музичкој продавници у Чачку наишао на албум Блекморз Најта под именом Ghost Of A Rose по мени још увек несхватљиво ниској цени од 450 динара. Сама чињеница да је овај албум садржао ОНУ песму била је довољна да отрчим кући по паре, и још истог дана зграбим примерак тог албума. На моје изненађење на том албуму је било још неколико фантастичних песама, али само је једна била ТА – која ми је и привукла пажњу на прво слушање, и која ће ми убрзо постати омиљена песма, по мени најбоља икада написана.